Kome ja onda pričam? Zidu?!

Ako hoćete da znate ko vas zaista sluša dok mu nešto pričate, dok se nekome poveravate ili bilo šta drugo, postoji veoma lak način da to saznate. Eto ja na primer sam jedno najmanje pet puta u roku od desetak dana ispričala jednu kratku pričicu svom veoma dobrom drugu (bar sam mislila da to jeste), da bi me on svaki put slušao i ispitivao kao da mu prvi put to pričam! Ljudi moji, skontala sam ja da onda on mene uopšte ni ne sluša, a ja budala njega slušam satima i pamtim sve što mi priča! Teško da ima loše pamćenje da tek tako neke stvari zaboravi u roku od dva, tri dana, nego ko zna šta se njemu mota po glavi dok se ja tripujem da me on sluša! Evo sedim, pišem ovo i smejem se samoj sebi koja sam budala. E pa, sad ćeš ti druže moj da vidiš kako ja znam da gledam “kroz nekog” i da se pravim kako slušam, a ustvari u glavi vrtim neku svoju priču!

Komentariši