Vrednost života nekada kasno shvatimo!

Dok četkam tepih, sva u znoju, govorim naglas:” Eto ti sad… Što nisam imala pametne roditelje, pa da su stavili laminat u ono vreme kad su imali para, nego tepih, pa ti sad kleči i četkaj!” Pola minuta kasnije iz sobe pored čujem očev glas koji mi dobacuje:” Da smo bogati, ti sad verovatno ne bi nas ni poznavala, već bi bila ko zna gde i drogirala se!” Na licu mi se pojavljuje grimasa zbunjenosti. Ne kapiram šta je hteo time da kaže. Sedim sad i razmišljam… Većina mojih vršnjaka, čiji si roditelji bogatiji, koriste neku vrstu narkotika, stalno izlaze, napijaju se, prave gluposti i još ko zna šta rade. Znam sve to odavno, ali nikad nisam obraćala pažnju ko šta radi. Sad sebi postavljam pitanje da li zaista pare kvare ljude? Moji već godinama nisu u dobroj finansijskoj situaciji, imamo za najosnovnije što nam treba. Dok tata nije postao invalid, imao je dobar posao, ali sve pare je trošio na kafane i ko zna šta još. Mama je podigla nas tri, kako je znala i umela, bez očeve pomoći. On je postao težak alkoholičar i na kraju su se razveli. Bez obzira na loš brak, mama se trudila da nas vaspita najbolje što je mogla. Od malih nogu sam naučena da zdravlje, ljubav i mir su najvažnije stvari u životu, a da je sve ostalo prolazno. Pa tako i novac. Dođe i ode. Možda je tata to rekao zato što iz svog iskustva zna kako pare mogu da te pokvare. Imao je pare, ali nije imao i granicu u alkoholu. Napijao se do poslednje pare i svestan je toga da je zbog takvog njegovog života došlo do rasula porodice. Sada je sve drugačije, ali više nismo svi pod istim krovom, a to je nešto najgore. Često me noću rasplače tišina u kući, prazan sto u kuhinji za vreme ručka, ali tako je- kako je. Zahvalim se Bogu što smo svi živi i zdravi, a sve ostalo je manje bitno. Kada bi svi ljudi shvatili šta je prava vrednost života, svet bi zaista bio lepše mesto za život. Drago mi je što ne pripadam većini koja živi taj neki, nazovi, bahati život. Možda nemam puno para, ali u sebi imam puno ljubavi i okružena sam ljudima koje volim i koji me vole, koji su uvek tu. A biti okružen onom pravom ljubavlju je u današnje vreme retkost, zato ja sebe smatram najbogatijom, jer moje bogatstvo nema cenu!

2 komentara

  1. Iako veoma teška tema, ovaj post je vrlo lijep i pun pozitivne energije.

    Uljepšala si mi dan, jer je lijepo naići na ljude koji su zahvalni na onome što imaju – jer samo iz osjećaja zahvalnosti može se roditi i sreća.

    Jako lijepo <3

Komentariši